jedan od ONIH dana....

Kada dan počne tako što konstatujete šta ste sve zaboravili da ponesete sa sobom, a već ste napustili topli dom, jureći kao bez duše na posao, onda se to može nazvati lošim početkom.... Ahm, ključevi, dobro, to nije problem, ionako neću prva stići kući, bitno je da je stan zaključan... valjda... Šta još... telefon! Ma neka ga, dan će biti mirniji :) Ali će popodne da boli kad krenem da uzvraćam propuštene pozive...
Što me vodi do druge teme...
Koliko se zapravo oslanjamo na NJ. V. mobilni telefon, i koliko smo se navikli na zajednički život s njim?
Veliki sam fan raznoraznih tehnikalija i gadget-a, priznajem :) Međutim, ne padam u nesvest zbog toga što nemam telefon kod sebe 24/7. Ima dana kada tako prija biti nedostupan :)
A precrknem od smeha svaki put kad na ulici vidim likove koji za pojasom nose po 3-4 telefona, izgledaju kao da su pošli u rat :D
Uopšte, je li telefon statusni simbol, ili prosto korisna spravica koja nam olakšava život?
Moram da priznam, polovinu brojeva telefona koje redovno zovem ne znam napamet. Pamti Nokia umesto mene :) Budi me ujutro (uglavnom neuspešno...). Podseća me šta treba da kupim i uradim. Ne bih ga se odrekla, sve u svemu :)
Ali danas se neću ni nervirati što sam bez....
Nemojte me zvati danas :)