očekivanja ili o dvostrukim aršinima

Nisam vernik, nikakav sam hrišćanin, ali nekako verujem možda ne u pravdu, ali svakako u neki reciprocitet.... I slažem se da treba da se trudimo da ne radimo drugima ono što sami ne bismo voleli da doživimo. Osim ako je druga strana em prva počela, em baš preterala. Nekako mi je nagon za samoodržanjem jači od težnje da budem korektna. I vrlo mi je draga moja koliko-toliko zdrava pamet i moj mir, hvala lepo, ne mogu da se zamislim bez njih!
Ali, ne... Ako radiš kao konj, natovare te s još posla. Ako pristaneš da pomogneš nekome, sledeći put će se od tebe očekivati da odradiš to umesto njega. Ako jednom budeš tolerantan prema nečijim sitnim ispadima, ubrzo će prestati da bivaju sitni. Ako ponudiš malo, traži ti se sve.
Samo se pitam, kako svi ti ljudi sa đonom umesto obraza reaguju kad se mesta zamene? Kako reaguju kad neko njih tretira kao budalu? Je l' ima neko tu informaciju?
Ne, nisam svemoguća, jer da jesam, bila bih svemoguća najpre za sebe.
Ne, nisam raspoloživa 24/7.
Ne, nisam blesava.
Ne, ne zanima me baš sve što ljudi imaju da kažu.
Bože ateistički, sve mi uzmi, samo mi pamet ostavi.... I dalje će stvari biti iste, ali za to imam blog :)